РИСТ И ЈОГА НАУКА


приредио С. Филиповић, из чланка М. Ђурића

У апологетици ришћанства природа Риста је двострукабожанска и људска. Његова божанска природа проистиче из старог србског једнобоштва, у којој је светлост изворживота и сваког постања, у коме један Бог има безброј облика. О томе сведочи Хелмолд у својој Хроници, када каже да Срби верују у једног бога на небу, али, он има “помоћнике” који обављају послове на Земљи.

Не постоји ништа у природи, што не би постојало у појединачном духу као манифестација неиспољеног, сагласно Теслином учењу у коме су физичке појаве математички строго одређене. Циљ проучавања посвећеника или јогина, јесте да сазна све законе којима суподвргнути различити планови постојања уприроди. Реч јога долази од аријског или архаично србског јога, јарам или спој са истином која се заснива на искуству. Како је суштина појавног неиспољено, засједињавање са испољеним најважније је правило: Упознајсамог себе!

Ходање по води, васкрсавање мртвих, храњење народа са мало хлеба, мотив партеногенезе у вези са рођењем, као и све оно што се находи у Ристовимчудима“, налази се уживотописима посвећеника или јогина који су живели пре и после Риста. Јер, Дух је једина реалност, у којој су материјални облици само његова манифестација која се може математички представити, али, песници и свештеници речима стварају мноштво од стварности која је једна.

Рист није имао завичај ни сопствену имовину, нити је икада радио за награду. Био је слободан од жудње за именом, славом и пролазном земаљском срећом. Он је радио и умро за друге. Тиме је остварио идеал, по коме тајна дела није у материјалним плодовима рада већ у самом деловању (кармајога). У србском језику постоји материјални тактил “муфте”, од архачно србског духовног појма мукте, највиша милост, “дело ради деловања” или дух ослобођен (телесне) зависности. Значајно је напоменути, да изворно духовни појам “мукте”Инди користе као ментални тактил, што је показатељ њиховог преузимања лексеме!

У својој преданости и љубави према ближњем и божанском оцу Рист је победио својесамољубље (бактијога). Само љубав може да победи самољубље, јер љубав је давање. Још је Парацелзус, поклоник мудрости лечења помоћу природе, тврдио да лекар који не верује у Бога не може да лечи! Јер, болест долази као опомена, а то су по србском миту уроци и зле душе. Отуда потиче и вера витештва или чојства, када друге бранимо од себе или од њихсамих.

Рист је без медицинског третмана лечио болесне, враћао вид, или одузимао узетост. Идеалчистоте телесног живота постиже се ограничавањем себе (хатајога). Уздржавањем, човекјача своју личност а Рист је својим деловањем, љубављу, усредсређеношћу, постом и молитвом спојио себе са божанским: Отац ија једно смо. Субјективно и објективно су два израза за Једно (џнанајога), а унутрашње је једнако спољашњем: Ко у себи пронађе светлост један је с Богом, а само душа која је једна с Богом пије воду бесмртности.Развијање снаге усредсређености је кључ сазнања, а тиме човек оплемењује своју полнуенергију и претвара је у “унутрашњу светлост” (кундалинијога). Рист је познавао тајну да свој дух одвоји од тела, што је показао у најстрашнијим мукама, кадa је рекао: Оче опростиим, јер не знају шта чине.

Као посвећеник, Рист није први који је показао делом, да непријатеља не побеђујемо када га убијемо већ ако му опростимо! Духовне истине и закони су исто тако свеобухватни као закони материјалног света. Неке од њих зовемо “чудима”, за која св. Августин каже да не постоје већ само оно што људи мисле да су чуда! Али, постојала или не, чуда не могу да севежу само за одређено време, простор или личност.

 

приредио С. Филиповић, из чланка М. Ђурића


10 €