БАЛКАН ИЛИ ХЕЛМ


БАЛКАН ИЛИ ХЕЛМ  

У Шоплуку Забрђа старији људи и дан данас кажу Балкан, за планину која је тридесетих година прошлог века из неког разлога названа Стара планина. Мудраци владајуће “науке“ која ствара бројне феномене у србској историји поуздано “знају” да је то турско име. Машала! Зар су Срби чекали да се Турци појаве на историјској сцени пре неколико векова, како би дали име својој планини на којој микротопоними носе србске називе?

Поготово, што реч “балкан” за планину не постоји у (малоазијском) турском језику! Управо је обратно, реч је из архаичног србског језика од балахака, планина, а ово име је задржала једна висораван Старе планине испод Видлича, где се налази манастир св Кирик и Јулита а која се и данас зове Балкан.1 Један стари део Москве се звао Балкан, док у Туркменији постоје две планине са овим именом, јер је ова реч у чагајском преузета у истом значењу: вис, планина.

Да би уопште говорили о семантици културе мезолитског континуитета, мора се познавати “чобански језик баба Стамене” јер је то “мајка језик” наше цивилизације међуледеног доба! Све оно, што зову “грцизмима”, латинизмима, персизмима, арабизмима и осталим “измима” је сленг или шатровачки србски језик! 2 Истина је окренута на главу, јер су очигледно у питању србизми у главним европским и азијским језицима. Само, за ово никако не би смели да сазнају фалсификатори владајуће науке!

Малоазијски турци Балкан зову Emineh dag, “Хелмска планина”, што је превод преузете србске кованице од аријског шарма, хумка (свети гробни камен), станиште + тунга, врх, висок, узвишен, у слободном преводу “брдовито станиште”. Од додатка кованице за назив Балкан, настала је у персијском и турска реч “туг”, коњски реп на врху копља са јабуком, одакле је и титула везира: “паша са три туга”.3

Предметак кованице “Еминех даг” је име за Хелм по коме је суиме “хум” (брег) семантички различито. Нетачно је изводити име Хелм по хуму, јер, назив Хелм такође долази од ариј, шарма, херма (брег са стелом), хумка, прибежиште, склониште, кућа, насеље, одакле је у срб. “крама”, кућа, ст. срб. хьлмь, рус. холм, лит. šerme, даћа, гал. енг. humble, при земљи или holm, ниско земљиште поред реке, а.с. holm, брдо: острво, лит. kelmas, јел (гр.). herme, гомила (камења) и hermai, обожени крајпуташ, гробна хумка, међаш. Реч “хум” долази од ариј. бми, земља, тло, област, оличење богиње Земље, одакле је пер. bum, земља, јел. homa, могила или лат. humus, -ilis.

Право име оличења планете Меркур (= Тот или Вид) је Шармије или Хелмије (Хермес), који је слављен у класично доба као божански гласник на ивицама путева оивиченим гомилама камења, с великим усправним каменом у средини јер је он рођен на брду па је имао Шармијеву (Хермесову или Теутову) главу на врху. Суиме Шармија (Хелмија, Хермеса или Теута), алијас Вида је ариј. хемна, планета Меркур као оличење бога Вида по коме је такође назив Хем (Хемус). Отуда, називи Хелм и Хемус су синоними, али је разлика у томе, што се под Хелмом подразумева цело полуострво док се име Хемус односи само његов источни део.

У Илијади се на више места помиње једна херма (брег са стелом) у Тројанској равници, као гроб Илија сина Дардановог (XI, 371), а Паусанија сведочи да је на путу од Спарте до Аркадије видео чак седам таквих стела од необрађеног камена (Н. Дурсе). Страбон тврди, да су ови свети каменови служили као међаши и путни правци. По хермама са стелама важнији путни правци су добијали статус “свети пут” (или dromos ieros).4 Оваквих путева било је по Асирији, Скитији и Мисиру (Н. Дурсе). Тако су, по гробним хумкама посвећеним богу Виду, Хелмију (Хермесу) или Меркуру, заштитнику путника и трговаца, добили су име “свети путеви” а по њима читава регија Хелма.

Семантички, стела је од архаично србске речи ст'ала, узвишење по којој је настатало лат. stela и јел. stele. Погребне стеле биле су уобичајене у Асирији, а на победничким стелама су најчешће били присутни божански симболи: Ашурова тијара с роговима библијских Зербетита (Сарбата), осмокрака звезда богиње Иштар присутна код “звезде Данице” у србској средњевековној имонографији, полумесец бога Сина, Ададова муња, Шамашев или Ашуров диск са крилима (Недомачки).

Сербон, алијас Херакле је јелинско суиме за Серба Макеридовог (Арџуна, Асур, Зерван (Зурбан), Мардук...) чији су синови по античком предању и Шкокљеву: Агатирси (сарбатски Гети), Гелон (сарбатски Гали) и Скит (Сарбати), па је Сербон, алијас Херакле, поштован у Скитији или Сарбатији. Он је "освајач” тада познатог света у коме је ширио културу, али такође подизао мостове и стеле (стубове) у империји од Гибралтара до Индије. За разлику од келтског предања где је он поштован као заштитник писмености и бардских вештина, код Јелина је је поштована његова телесна снага!

Један Сербонов мост под Атласом (Јужни Карпати) је у времену пре или после ренесансе преиначен у “Трајанов мост”. За стеле под хелмским или балканским Атласом (Јужни Карпати) се мање зна, али Диодор извештава да их је Херакле преузео од “Атланта варварина”, па су оне премештене на Гибралтар и прозване "Херкулови стубови" како би се обележила западна граница Сербонове империје.

Може се закључити, како су Балкан (Стара планина) и по њему регија различити по споти и семантици од имена Хелм. Јер, Балкан је име планине, у класично доба сматране за Вериге света (Catena Mundi), док је назив Хелм настао по стели са хумком посвећеној богу Виду која се семантички разликује од речи “хум”, брежуљак или најмање узвишење.

 

Слободан М. Филиповић

 

1На њој се налази манастир свети Кирик и Јулита.

2Шатровачки језик је премештање слогова незваничним правилом, а сленг кривљење постојећег наречја.

3Везир и паша су такође србске речи од ариј. б'асура, јунак, витез и балеша, војвода, главнокомандујући, одакле су титуле “баша” и “паша” за које “упућени знају” и тврде да су турске!?

4 Јелинско odos iera је од ариј. ход, инф. ходати + хари, свето или божанско име, док је “друм” од ариј. √ друмм, инф. друмате, путовати.

 


10 €